Uvod u Prirodnu Nauku
Temazcal.
Čas duhovne nauke. Bolje rečeno, izvorne prirodne nauke. Tokom ovog vagabundisanja po svetu imam privilegiju da oprobavam različite uglove proživljavanja realnosti i, shodno tome, sklopio sam temeljnija razumevanja koncepata koje sam ranije shvatao isključivo intelektualno. Neki od traljavo shvaćenih pojmova jesu prirodna nauka i medicina, oba jasno prisutna u izvornoj formi tokom današnjeg čeličenja u drevnoj sauni. Koncept prirodne nauke, prosto definisan i uprogramiran u dečački um, bio je limitiran na umno-racionalne i kritičke zaključke, a svaka pojava van trenutnog reona shvatanja nauke bila bi svrstavana u magiju i bajke. Daleko od toga da ne vidim vrednost kalkulisanja i logike, ali smatram da tradicionalnim pristupom neosporno izostavljamo duhovnu moć iz jednačine. Podjednako koliko čovek sabira, množi i zaključuje, čovek takođe treba da iskusi i oseti na sopstvenoj koži, svojim čulima, jednačinu koju intelektualizuje. Nedovoljno je samo umno prihvatiti postojanje gravitacije zato što osobe od autoriteta tako pripovedaju; neophodno je pasti i lupiti glavom kako bi neosporiv zakon prevazišao isključivo intelektualnu formu.
Globalizacijom, industrijalizacijom, digitalizacijom i svim ostalim pojmovima na koje masturbiraju studenti Fakulteta političkih nauka, novi svetski poredak ispropagirao je restriktivnu politiku razmišljanja koja zanemaruje rast spiritualne i emotivne inteligencije. Kada spominjem spiritualnu inteligenciju, odnosim se na ljudsku sposobnost (to jest moć) da svet proživljava bez etiketiranja, tj. obeležavanja simbolom, rečju ili brojem; da ponovo progovori jezikom kosmosa – elementarnim jezikom energije. Dobrim pastirima koji diriguju svetskim pozorištem ne ide u korist da glumci provire iza zavese i poskidaju maske, te je iracionalan potencijal ljudskog duha često naučno osporavan ili neprihvaćen, i sledno tome, zanemaren i zaboravljen. Međutim, žitelji Svete doline imaju besprekorno pamćenje.
Korma i ja smo se danas zaputili prema obližnjem seocetu na periferiji našeg divnog, malo većeg sela, Pisaka. Na putu prema peruanskom proplanku svratili smo do lokalne pijace na kojoj već danima ritualno ispijamo ceđene sokove. Za oko 250 dinara dobiješ litar mešavine najluđih tropskih snova ili zelenih šejkova kovanih od povrća i travčica Svete doline. Mi smo se odlučili za regularnu mešavinu pomorandže i marakuje, i litar potentne polimerizacije lokalnog lekovitog povrća. Dva gusta litra soka dele se napola i slasno gutaju za šankom. Zvuk flautice struji sunčanim jutrom kroz pijacu, a Korma i ja se prepuštamo glasnom smehu i vulgarnim temama. Ispili smo i poslednju kap doručka i uhvatili lokalnu nejamrsku busolicu koja đira u brda za sitnu lovu u metalu.
U ceremonijalnoj gajbici čeka nas maltene ista ekipa kao i prošli put kada sam se pržio: Bata Mirda, šamani sa Crvenog puta (Red Road), uzgajivači retkih gljiva, učitelji i iscelitelji, kosmolozi i astrolozi, danju domaćice – noću veštice, lokalni šmrkači magičnih prahova, trubači, svirači, pevači, duvači i tako dalje... Sve u svemu, A-tim! Dobro raspoložena ekipa se po pravilu umiri koji minut pre nego što počne ceremonija; stari učenici temaskala iskusno usporavaju dah i spremaju se za intenzivnu borbu, a novi učenici, pod utiskom blage ozbiljnosti u atmosferi, refleksno se kalibrišu na sličnu frekvenciju. Zatišje pred buru.
Temaskal je ime za mezoameričku kupolastu saunu koja je služila za telesno i duhovno pročišćavanje za vreme carstva Asteka, što u direktnom prevodu sa navatla (Nahuatl) znači – Kuća toplote. Ova čudna građevina, nalik na iglo, simbolizuje matericu Majke Zemlje u koju se ponovo ulazi kako bi se doživeo duhovni preporođaj. Naša kupolica imala je drvenu strukturu i bila je prekrivena gustim slojevima ćebadi od alpake, tako da ni atom kondenzovane pare ne može da se progmiže iznutra napolje, a ni foton svetlosti spolja unutra. Pred povratak u matericu, svima nam je u šake podeljena iverica eukaliptusa i posavetovani smo da tiho šapnemo svrhu i nameru današnjeg dolaska, koja će nam služiti kao motivacija tokom borbe koja sledi. Žene prvo, onda deca, a zatim i muškarci. Jedan po jedan prosuli smo ivericu u bukteću vatru koja podgreva vulkansko kamenje, a zatim smo puzeći ušli u temaskal i zaseli u krug oko ognjišta. Poslednja su ušla braća sa Crvenog puta, naši šamani i vodiči u današnjem podvigu, koji sa sobom unose pakleno kamenje i kazan vode pomešane sa lekovitim biljem Anda. Ceremonija može da počne. Spolja se vunenim slojem prekriva poslednji otvor i usluđuje apsolutna tama.
Puerta 1 – Aire. Sedam izuzetno užarenih kamena poliva se vodom jedan po jedan; gusta para kruži temaskalom i širi potentnu aromu bilja. Ozbiljan manjak kiseonika pali alarme u telu i jako brzo se pojavljuju prve refleksne uzbune koje se moraju savladati. U ovakvom mraku nije bitno da li oči držiš otvorene ili zatvorene, tama će te svakako progutati, a ti ćeš zaći duboko u odaje uma i duha. Prihvati vrućinu i isključi alarme, ovde vreme ne teče isto kao napolju – trenutak može biti večnost, a večnost može proći u trenutku. Do tebe je. U neposrednoj blizini, šaman Greg ritmično udara u bubanj i započinje jednu od pesama koju stari učenici brzo prepoznaju. Uprkos letargiji koju proizvodi besna para, osećam se znatno snažnije kada udružim glas u pesmi sa ostatkom braće i sestara koji naizgled prolaze kroz istu muku kao i ja. Ne čujem Kormu kako peva, ali osećam da se nije pomerio otkako smo ušli, ne dozvolivši vrućem vetru da mu poremeti mir. Pesme se nastavljaju, a bubnjevi ne prestaju sa ritmičnim udarcima. Telo neprestano cedi znoj pun fizioloških otrova upijanih mesecima unazad, znoj koji je u ovom momentu najprijatnija senzacija u borbi protiv paklenih navala pare. Vrata se otvaraju i ulaze svež vazduh i svetlost, a sa njima i novih sedam užarenih stena. Blaga pauza nam pluća puni kiseonikom. Tela su mokra, a usijane kose se cede; umor je uveliko prisutan.
Puerta 2 – Agua. Povratak u paklenu dolinu. Bubanj se deli po krugu i započinju se pesme sa svih strana temaskala. Intenzivna toplota izaziva bolnu potrebu za najosnovnijim; neobuzdana slika hladne vode i čistog vazduha neretko proleti kroz glavu i sabotira pokušaj smiravanja. Nemoj misliti, oseti. Prihvati toplotu. Prihvati bol. Iskontroliši protok upijenih misli i uvidi moć kojom raspolažeš. Moć koja te gura kroz život, svrha koju si šapnuo u šaku. Puna čaša vode poliva užareni kamen. Para je sve gušća i neizbežnija. Znaj da ti je Majka Priroda, Pachamama, pružila sve alate koji su ti potrebni da preživiš i napreduješ u ovom svetu. Suština je u elementarnom. Jesi li zaboravio na život koji ti daje vazduh koji dišeš, voda koju piješ? Da li ti nedostaje? Greg zahvata punu čašu vode i nasumično poliva krug, a poneka kapljica zaluta i do nas i ispunjava nam sušne fantazije. Umorni um, kao nesrećnik koji se skida sa pajdare, moli za još samo jednu zalutalu kap koja će pomilovati užarenu facu. Još samo jedna kapljica. Bubanj je silan, a svakim novim udarcem toplote naša pesma sve je glasnija. Još samo jedna kapljičica. Vrata se otvaraju – pauza. Veliki predah. Dva vrata izdržana, još dva fale. Većina postave je u transu, a sa njima i Korma i ja. Nego inače, jel je čaša polupuna ili poluprazna?
Puerta 3 – Fuego. Opet. Opet si umoran i polako gubiš snagu za odbijanje svih nečistih misli koje ti remete duhovni balans. Upadaš u dublje stanje transa, lelujajući telom i glavom, nadajući se da će se opet zapevati, razmišljajući kako će divno biti kada se vrata ponovo otvore, kada budeš popio hladnu vodu i udisao svež vazduh. Ništa više ti nije potrebno. Opet te zavode primamljive misli kojima u ovom trenutku nije mesto u tvojoj glavi. Svakakve slike ti proleću kroz glavu – sećanja i momenti nepovezani sa trenutnom realnošću. Odakle dolaze? Ovog puta, nakon prvih nekoliko prolivenih čaša, Greg prosipa ostatak kazančine na usijano vulkansko kamenje. Užarena lica se klečeći približavaju zemlji, gde gusta para i dalje ne preovlađuje. Zemlja je hladna i ispušta svež vazduh, ali zahteva od tebe pad na kolena i apsolutnu predaju. Para oštro prodire u najintimnije odaje bića. Slabost te moli da napustiš temaskal; umor te ubeđuje da ti nije mesto ovde. Fali ono esencijalno, elementarno. Međutim, ti ipak negde pronalaziš snagu. Pronalaziš je u obećanju. U sećanju. U rukama onih koji te guraju napred. U strpljenju onih koji te čekaju. U mudrosti onih koji su tu već bili. U izdržljivosti onih koji su vrhove već pokorili. U odlučnosti onih koji su prihvatili muku i u njoj pronašli spas. U želji. U ubeđenju. U svrsi koju daješ životu. U svrsi koju je život dao tebi. Crpiš snagu iz svih izvora, mnogih kojih do maločas nisi ni bio svestan da uopšte postoje i da ti kroz život pružaju toliko energije. Da li ovi izvori imaju dno? Koliko još mogu da izdržim? Koja li je granica? Vrata se otvaraju.
Puerta 4 – Tierra. Snažan si. Izmoren, mokar i istrošen. Ali snažan. Sveta voda poliva užareno kamenje. Paklena para opet preovlađuje zagušljivim prostorom. Ne želiš da nastavljaš dalje, ali znaš da možeš, da moraš. Ne misli. Oseti. Budi. Sve što ti je potrebno već imaš sa sobom. Ova para nije tu da ti naudi, ona je tu da te izleči, da ti pomogne. Monolozi se vrte po krugu. Učenici duhovne škole ispovedaju se jedni drugima, pa i samima sebi. Mi smo familija. Prolazimo kroz istu bitku, kroz ljudsku bitku. Nije dovoljno da budemo jaki samo za sebe, moramo biti jaki i za onog pored nas – krug se ne sme razbiti. Istinski rat se vodi iznutra, oduvek je tako i bilo. Imamo sve oružje potrebno za trijumf. Pobedićemo. Umiraćemo i preporađaćemo se iznova i iznova, svakim novim trenutkom bivaćemo jači i uspešniji, a pred svakom preprekom sve mudriji. Imamo sve što nam je potrebno. Bićemo iskreniji. Razumniji. Uporniji. Otporniji. Disciplinovaniji. Tolerantniji. Uravnoteženiji. Strpljiviji. Koncentrisaniji. Mirniji. Snažniji. Življi. Imamo sve što nam je potrebno. Vazduh je život. Voda je život. Vatra je život. Zemlja je život. Vrata se otvaraju.
Sat vremena gutanja paklene pare žustro nas je izvozalo, što je vidljivo po pijanom puzanju izvan materice Pačamame. Vazduh je napokon čist. Voda je sveža. Zemlja ispod stopala je hladna. Sunce nam greje mokra tela i brzinski suši otrove, sada već zalepljene po koži. Iako smo uštrokavljeni zemljom i znojem potentnog mirisa, jasno se osećaju benefiti drevne medicine. Budi zahvalan. Svet čija magija te je nekada fascinirala svakim svojim detaljem, i dalje je ovde. Život je divan kada se prisetiš da u svakom momentu imaš sve što ti je potrebno za zadovoljstvo i mir. Pročišćenih umova i tela spustili smo se do pijace da se oguštamo uz još jedan litar tropskog nektara. Ovog puta smo pomešali mango sa jagodom i pomorandžom. Erotika. Lagano ispijanje sokića i glasno ćaskanje- sve je na mestu... U toku jednog od izliva krajskog humora, sa voćne tezge preko puta našeg štanda, iz naglog poluokreta, pogledom nas je ulovio jedan ćelavi tip i usporenim hodom se zaputio prema nama. Blag osmeh, ruke iza leđa i oči koje zrače intrigom – komšija napušta pregovore sa abuelitom i u tri dugačka koraka nam se približava ispred šanka: „Meni se učinilo kao da sam čuo poznat jezik. Reko', da l' sam lud...“ Pa gde si, brate dobri...
New character unlocked!
Name: Mare Pijaca
Class trait: Dawnbringer
Occupation: Guardian of ancient medicine