Putopisi, priče i fotografije sa puta. 2025-11-30T00:00:00Z https://resplandor.rs/ Resplandor 2024-05-15T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/hrt-lose-nade/ <p>Jedan je ujutru i moram čekati autobus još pet sati u naj-naj-najboljem slučaju. Kompanija po imenu <em>Greyhound</em> prejebala me je drugi put zaredom. Ma ko me jebe kad sam odlučio da se motam po Americi... Umoran sam i gladan, ali moram čuvati prtljag, a bogami i život. Mrtva Amerika u kojoj je autostopiranje ilegalno, <em>rideshare</em> ne postoji, a vozovi i avioni su bezobrazno skupi, pa je ekipa mog kalibra osuđena da se đira polupanim autobusima u vlasništvu jajarskog monopola zvanog <em>Greyhound</em>. Zamolio sam debelu gospođicu sa šaltera da mi kaže kada će nam stići autobus, da bih znao da li vredi tražiti smeštaj u ovo gluvo doba, i gangsterka me maltene nije pljunula u facu. Kako samo smem tako nešto da je pitam... A razlog zašto nema autobusa? A pa da, vozač je <em>nestao</em>. Nestao? Šta to tačno znači, ako može neko da prevede priglupom primatu koji je zalutao sa brda Srbije u zemlju <em>prvog sveta</em>. Nestao... Logično.</p> <p>Vidim da je klošarsko-narkomanska sekta sa kojom delim čarobni autobus već uveliko poturila ruke duboko u ćegare da proveri situaciju tamo dole, a potom su i prilegli na štrokav pod terminala. Iza ćoška se čuje bolno urlanje lokalnog krekheda, koji očigledno prolazi kroz kulminaciju veoma lošeg tripa. Amerika je puna ovih zaraženih zombi zona na koje su se ljudi maltene i navikli. Zaluta i poneka osoba normalnog izgleda, ali se iskusno izoluje u daleki ćošak sa slušalicama u ušima. Umoran vagam opcije i smišljam plan dalje akcije. Primećujem balavu bebu kako puzeći kupi svu čađ sa govnjivih pločica. Narkoman stenje još intenzivnije. Ako ovako nastavi, možda i stvarno rikne. Niko ne obraća pažnju. Bebina keva sedi na stolici sa izbačenom istetoviranom stomačinom blenući u telefon, dok se oko nje troje njene dece igraju pandura i lopova, koristeći kolica kao zaštitu od vadušnih metaka. Doduše, nemam ideju ko je u toj priči pandur, a ko lopov, pošto svako puca i udara bez oproštaja. Jedan od sumnjivih propalica i dalje intenzivno češka jaja, i učinilo mi se da mu viri utokica iz pocepanih adidas pantalona. Krekhed se napokon utišao i prilegao u ćošak, a možda je čak i bacio kašiku. Biće ovo duga noć. Polupani tip izgubljenog pogleda zauzeo je čučavac pored šaltera i priprema se da baci blato. Duga, duga noć...</p> <p>Našao sam jedan starinski <em>diner</em> koji radi 24/7 i služi, navodno, dobru klopu. Otvoreni su od 1937. i služili su ozbiljne njuške gastronomskog sveta, kao što je Gaj Fijeri... Na ulazu, dva nabildovana momka sa jasno vidljivim pištoljima proveravaju ko izlazi, ulazi, prolazi, zaobilazi... Lokal kao da je izleteo iz nekog od starih mjuzikla sa Travoltom, gde se lokalni srednjoškolci okupljaju da cirkaju jeftine milkšejkove i takmiče se ko bolje đuska i čija je frizura zalizanija. Seo sam na crveno-belu kožnu sofu, a za stolom su me sačekali džuboks i jelovnik, mada, pre nego što sam stigao da bacim pogled na hranu, stigla je seksi matorka u kecelji da me posluži.</p> <p>„<em>How can I help you, honey?</em>“ Pa koga će to večeras...</p> <p>To što bih naručio noćas, nema na jelovniku. Odlučujem se za burger i supicu koju mi je religiozno nahvalila, nagovestivši da je odvratnog izgleda, al' da je strašno ukusna. I bila je u pravu, pošto je supa nadrealno ukusna. Možda je tajna baš u tome što gadno izgleda, pa faktor iznenađenja odradi bitan deo posla. Još malo ću da se družim sa posterima Elvisa Prislija i onda nazad u paklenu stanicu na robijanje sa smrdljivim narkomančinama. <em>The Land of the Free!</em></p> 2024-09-19T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/marfi-nikad-ne-spava/ <p>Sinoć u kasne sate sleteo sam na gust aerodrom Gvatemala Sitija. Ogrebavši se za internet iz jedne noćne pekare, pozvao sam zapanjujuće jeftin Uber i tako izbegao taksi-predatore koji vrebaju s druge strane staklenih vrata. Komša me je provozao kroz puste ulice glavnog grada, pa sam na putu do smeštaja imao priliku da vidim neke od noćnih zlotvora koji pijano i nadrogirano hodaju mračnim ulicama u potrazi za frkom. Na njihovu veliku sreću, samo par ulica dalje spokojno patrolira kamionet pun uniformisanih kornjača, spremnih da pod okriljem policijske značke udovolje gradskim čudovištima i prirede im malo ponoćne zabave.</p> <p>Izašao sam iz taksija ispred kapije smeštaja, u tihoj uličici čiji su komšijski zidovi ojačani rđavom bodljikavom žicom. Recepcija i radnici ne postoje, posebno ne u ovim gluvim satima, tako da otvaram ulazna vrata pomoću koda koji mi je gazdarica poslala i ulazim u neosvetljeni hol čiji ofucani zidovi vode prema polupanim vratima gostinjskih soba. Brat Marfi voli da me posećuje baš kada sam ovako umoran, pa mi priređuje napornu igru sa jeftinom digitalnom kvakom koja mi ne dozvoljava da uđem u sobu i prepustim se dugo iščekivanom snu.</p> <p>Ova egzibicija je trajala pola sata, sve dok nisam odlučio da moram nekako da kontaktiram gazdaricu, a pošto interneta ovde nema, napolju ga mroam naći. Nije prošlo ni pet sekundi otkako sam zakoračio na sumnjivu ulicu, a iza ćoška se već pojavila pijana baraba sa staklenom flašom u ruci. Primetivši me, počeo je besno da mi dobacuje nekultivisane opaske, nakon čega se laganim trkom zaputio prema meni. Zalupio sam mu kapiju pred njuškom i vratio se na novu partiju mučenja s hotelskom kvakom. Marfi je nakon nekoliko minuta ipak popustio, pa mi je digitalna brava napokon dozvolila da ukucam kod. 0250#. Ušao sam u svoju skromnu zatvorsku ćeliju, oprao zube i srušio se u krevet.</p> <p>Trenutno je jutro i krećem u istraživanje ovog čudnog grada. I dalje sam pod šokom zbog ove apsolutno drugačije i nikad uživo viđene kulture. Ulice su glasne i krcate, a ljudi me prate pogledom na svakom ćošku – očigledno je da sam anomalija. Šetam šarenim ulicama posmatrajući lica i govor lokalnog stanovništva; neka drugačija muzika svira se na ulicama, drugačija hrana prži se na roštilju, a gestikulacije kartaroša koji se raspravljaju oko partjie govore mi da to za njih nije samo igra.</p> <p>Služim se svojim oskudnim španskim da upitam prolaznike za smernice do obližnje knjižare, koju nalazim tek nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da razumem dobijene odgovore. Osuđujući i nestrpljivi pogledi me golicaju po licu, pa pod pritiskom skraćujem svoje španske verbalne akrobacije. Ovi ljudi i ja dolazimo iz dva potpuno različita sveta, ali uveren sam da u suštini nismo nimalo drugačiji. Kako se, uz ovu trenutno nepremostivu jezičku barijeru, možemo bolje razumeti?</p> 2024-11-12T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/ministarstvo-magme-i-eksplozije/ 2024-12-23T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/na-zapadu-ponesto-novo/ 2025-01-21T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/zov-jamajke/ 2025-06-05T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/organizacija-uma/ 2025-06-09T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/vracarska-asistencija/ <p>Pre nekoliko godina u Beogradu sam uramljivao rokenrol postere po sobi – Stones, Guns ’n’ Roses, Zeppelin, Floyd... Ozbiljno slikoviti prikazi paklenog hedonizma rokenrola. Na posteru flojdare nalazio se zapaljeni biznismen sa albuma <em>Wish You Were Here</em>, međutim, ovog puta ga ne vidimo iz profila, nego ga gledamo direktno u pomračeno lice, sa šakom ispruženom prema nama. <em>Get burned.</em> Pazi sa kakvim demonima se dogovaraš, dečko... Gornji deo mračnog lica prekriven mu je famoznom dugom koja izlazi iz trougla sa <em>Dark Side-a</em>, a usta mu otkrivaju blistavo bele zube koji ocrtavaju izopačen osmeh. <em>Raving and Drooling</em> – Pink Floyd. Ovaj jebački poster je bio reklama za koncert u Pitsburgu 1975. godine, a danas služi kao ukras na zidovima ljubitelja Flojda i večne misterije života skrivene u svakom akordu njihove muzike. Ali ne i mog zida.</p> <p>Odlučio sam da poster poklonim Kormi, bratu po ukusu i večnom ljubitelju legata Sida Bareta. To veče sam mu banuo na gajbu i, kao i uvek, popušili smo igličicu, tj. minijaturan džoint potentne trave koja bi nas prijatno držala satima. Korma i ja imamo tradiciju da se jedanput mesečno nađemo i popušimo ona dva preostala dima pred floparu, koji nas bez izuzetka zavozaju i povežu na istu frekvenciju, pa možemo da pričamo, slušamo muziku i mangupiramo se satima. Što bi rekla ona stara – „Ko se flopa nije napušio, taj nije ni duvao.“ Elem, napušeni smo se zagledali u šejtana sa postera koji, iako nam ne otkriva svoj svirepi pogled, mističnim prisustvom jasno daje do znanja da i on vidi nas. Poglede nam je usmerio u ćošak postera na kome se nalaze vreme i mesto svirke – <em>Friday, June 20, 8:30pm; Three Rivers Stadium, 1975</em>. I dalje pod ritmom istih radio-talasa, u balonskim vuglama sinula nam je ideja – red je napraviti dogovor sa čika Flojdom kada je već u gajbu došao ispružene šake, spreman da se rukuje. Dogovor sledi: sledeći put kada petak padne na dvadeseti jun, mi ćemo zablejati i popušiti džoka, gde god bili na svetu. Dohvatili smo se kalendara i neoprezno zaključili da ćemo sledeću proslavu novonastalog praznika dočekati tek 2031. godine. Ihahaj. Mrvice ugljenisane trave bleje zalepljene oko flopare, što znači da nas i dalje čeka po cim. Kormina čarobna terasa ima najbolji pogled na Beograd; cim igličice i deveti sprat vračarskog solitera idealna su kombinacija za utrenirane maratonce. Toplo obasjani prozori rasipaju svetlost kroz prijatnu noć, dok veličanstveni Hram motri na gradske lutalice zlatnim pogledom. Neko nas čuva. Svečani krstovi uspravno nadgledaju daleki horizont pod čijim se tlom kriju vekovi krvave istorije. Ko li je noćas budan u gradu pobednika?</p> <p>...</p> <p>Zadovoljan što me je napokon sačekao slobodan dan nakon ponovnog šljakanja za dinamičnim šankom <em>Wild Rover-a</em>, pospan sam se spustio u šatro tihu zonu hostela da pogledam neki film. Međutim, pre nego što sam stigao da upalim ekran, trgao me je poziv na telefonu. Zove Korma. Ovako je protekao razgovor otprilike:<br> „E brate, jel se sećaš kada si mi doneo poster Flojda na gajbu pa smo se naduvali i sklopili dogovor da moramo da se nađemo sledećeg petka koji padne na dvadeseti jun...? E pa, slučajno sam nešto čačkao po kalendaru i pogodi šta...“<br> „Ne seri.“<br> Otprilike. Sa šejtanom se ne zajebava, dragi moj, Sid Baret vam to može potvrditi. Korma sleće u Kusko 18. juna, a to znači da se pod hitno mora menjati plan. Džungla, vipasana i Argentina mogu da sačekaju, bogovi sudbine su odlučili da Pisak i Peru zaslužuju novo poglavlje. Dolazi Korma. Dolazi Korma? Ne razumem, ova informacija mi je totalan šok za sistem. Prošlo je skoro godinu i po dana otkako sam napustio Beograd i, iako mi logika govori da je vreme za radovanje, ne pojavljuje se nijedna emocija. Nijedna. Praznina. Jednostavno ne mogu da prihvatim da je ovo realnost, možda stvarno sanjam. Potentan vihor alkohola spušta se iz bara sa sprata i ubeđuje me da je u pitanju java. Java, aha... okej.</p> 2025-06-22T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/uvod-u-prirodnu-nauku/ <p><em>Temazcal</em>.</p> <p>Čas duhovne nauke. Bolje rečeno, izvorne prirodne nauke. Tokom ovog vagabundisanja po svetu imam privilegiju da oprobavam različite uglove proživljavanja realnosti i, shodno tome, sklopio sam temeljnija razumevanja koncepata koje sam ranije shvatao isključivo intelektualno. Neki od traljavo shvaćenih pojmova jesu prirodna nauka i medicina, oba jasno prisutna u izvornoj formi tokom današnjeg čeličenja u drevnoj sauni. Koncept prirodne nauke, prosto definisan i uprogramiran u dečački um, bio je limitiran na umno-racionalne i kritičke zaključke, a svaka pojava van trenutnog reona shvatanja nauke bila bi svrstavana u magiju i bajke. Daleko od toga da ne vidim vrednost kalkulisanja i logike, ali smatram da tradicionalnim pristupom neosporno izostavljamo duhovnu moć iz jednačine. Podjednako koliko čovek sabira, množi i zaključuje, čovek takođe treba da iskusi i oseti na sopstvenoj koži, svojim čulima, jednačinu koju intelektualizuje. Nedovoljno je samo umno prihvatiti postojanje gravitacije zato što osobe od autoriteta tako pripovedaju; neophodno je pasti i lupiti glavom kako bi neosporiv zakon prevazišao isključivo intelektualnu formu.</p> <p>Globalizacijom, industrijalizacijom, digitalizacijom i svim ostalim pojmovima na koje masturbiraju studenti Fakulteta političkih nauka, novi svetski poredak ispropagirao je restriktivnu politiku razmišljanja koja zanemaruje rast spiritualne i emotivne inteligencije. Kada spominjem spiritualnu inteligenciju, odnosim se na ljudsku sposobnost (to jest moć) da svet proživljava bez etiketiranja, tj. obeležavanja simbolom, rečju ili brojem; da ponovo progovori jezikom kosmosa – elementarnim jezikom energije. Dobrim pastirima koji diriguju svetskim pozorištem ne ide u korist da glumci provire iza zavese i poskidaju maske, te je iracionalan potencijal ljudskog duha često naučno osporavan ili neprihvaćen, i sledno tome, zanemaren i zaboravljen. Međutim, žitelji Svete doline imaju besprekorno pamćenje.</p> <p>Korma i ja smo se danas zaputili prema obližnjem seocetu na periferiji našeg divnog, malo većeg sela, Pisaka. Na putu prema peruanskom proplanku svratili smo do lokalne pijace na kojoj već danima ritualno ispijamo ceđene sokove. Za oko 250 dinara dobiješ litar mešavine najluđih tropskih snova ili zelenih šejkova kovanih od povrća i travčica Svete doline. Mi smo se odlučili za regularnu mešavinu pomorandže i marakuje, i litar potentne polimerizacije lokalnog lekovitog povrća. Dva gusta litra soka dele se napola i slasno gutaju za šankom. Zvuk flautice struji sunčanim jutrom kroz pijacu, a Korma i ja se prepuštamo glasnom smehu i vulgarnim temama. Ispili smo i poslednju kap doručka i uhvatili lokalnu nejamrsku busolicu koja đira u brda za sitnu lovu u metalu.</p> <p>U ceremonijalnoj gajbici čeka nas maltene ista ekipa kao i prošli put kada sam se pržio: Bata Mirda, šamani sa Crvenog puta (<em>Red Road</em>), uzgajivači retkih gljiva, učitelji i iscelitelji, kosmolozi i astrolozi, danju domaćice – noću veštice, lokalni šmrkači magičnih prahova, trubači, svirači, pevači, duvači i tako dalje... Sve u svemu, A-tim! Dobro raspoložena ekipa se po pravilu umiri koji minut pre nego što počne ceremonija; stari učenici temaskala iskusno usporavaju dah i spremaju se za intenzivnu borbu, a novi učenici, pod utiskom blage ozbiljnosti u atmosferi, refleksno se kalibrišu na sličnu frekvenciju. Zatišje pred buru.</p> 2025-06-25T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/inti-raymi/ 2025-06-27T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/el-condor-pasa/ 2025-07-01T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/a-temazcal-a-day-keeps-the-doctor-away/ <p>Kao i uvek, u lokalnoj busolici prema Maski se kao sardine gužvaju abuelite šarenih haljina. Verujem da im nije baš najdraže kad im se u sparnu konzervu infiltriraju i tri srpske gušterčine teških lobanja. Gušteri u pitanju: Mare Pi, Kormilo <em>y yo</em>. Ma ja ba... Paklena busolica je uvek kvalitetna priprema za gušenje u pari temaskala, a današnjem izdanju prisustvovali su mnogi, već dobro uhodani pisački kameleoni, tako da je znojenje prošlo nekažnjeno. Sunce nas je blagoslovilo još jednim rovitim podnevom u dolini, pa je jednoglasno odlučeno da se spustimo peške nazad do sela. Svečani Andi otvaraju svoje najskrivenije prolaze i putiće, a ptičice sa zelenih grana eukaliptusa zovu nas u posetu – nešto što Mare na kvadrat i ja ne možemo odbiti....</p> <p>Tumaraj, tumaraj, tumaraj...</p> <p>U mestima kao što je Sveta dolina, čovek se nikad ne može izgubiti – uvek se nalazi baš tamo gde treba da bude! Prati potok i stići ćeš do reke, prati reku i stići ćeš do sela. Svaki prolaz je nova dimenzija, a svaki komšiluk svet za sebe. Kad smo kod komšiluka, Mare Pi je vešto preskočio komšijsku ogradu i slavujskim zviždukom nas pozvao da mu se pridružimo u akciji. Ne, nije u pitanju drpanje komšijskih plodova, već se radi o spontanoj poseti Maretovih bliskih hipi prijatelja, koji su nas ugostili u dnevnoj sobi, smestili na podne jastuke i poslužili nas travom i rapeom. Komšija ima strašno guste dredove i mistično prisustvo, i da stvar bude još čudnija, ima nestvarno zgodnu, čarobnu plavušicu za suprugu. Mare i njegov mistični ortak ispričali su se u šiframa koje su Kormi i meni van reona lingvističkog razumevanja, tako da smo fokus prebacili na odmeravanje čudnih artefakata razbacanih po gajbi šumskog čarobnjaka. Fajront je došao brže-bolje, ovde čovek brzo može izgubiti razum... Mada, da li iko ko se razumom vodi može ovde uopšte zalutati?!</p> <p>Drevni jezik dernjajućih komšija svečano ukrašava arhaične inkanske ruševine koje se prelivaju po zelenkastim brdima. Iza ćoška povremeno naletimo na zalutale alpake koje su začuđujuće mirne u našem prisustvu. Mora da im nisu poznate balkanske navike pretvaranja u roštilj svega što hoda na četiri noge...</p> <p>I bolje što nisu. Priđi bliže, i bliže, i bliže, i... <em>Abracadabra!</em></p> 2025-11-30T00:00:00Z https://resplandor.rs/putopis/paraiso-guatemalteco/ <p>Poslednjih dana gaće oblačim naopačke. Pretpostavljam da je ovo produkt čudnovatog ritma života kojem sam se prepustio; noći se često pretvaraju u dane, a dani još češće u noći. Butterfly Effect je ovde prisutniji nego ikada; na svakom koraku te čeka novi upečatljivi lik sa nepredvidivim pozivom u zezanje. Dani relaksirano odbrojavaju usporene sate, svaki sa posebnom pričom i novim razlogom za osmeh na licu.</p> <p>Tokom ranih popodneva, asfalt glavnog puta se pakleno užari, pa je bosonog hod žešća tortura. Tili mi je jutros na bazenu marnula papuče i od tad ih nisam video, pa sam se odlučio na mučno pešačenje po betonskom žarištu da bih kupio sladoled. Na putu sam sreo Taylor, drugaricu sa recepcije, koja me je obavestila da za koji sat počinje famozna piratska žurka na reci. Od stare barke je napravljen tehno-piratski brod, pa se svake druge subote plovi kroz šumu mangrova prema rovitom zalasku Sunca. Hladni sladoled rešavam u par grizova, bez da mu dam šansu da pusti ijednu otopljenu čokoladnu suzu, i brisajući musave brkove, mimoilazim se sa Hugom koji se vraća sa plaže. Kaže da će žurku propustiti večeras pošto se nalazi sa svojom francuskom ekipom koja danas napušta El Paredon, ali na našu sreću, on ostaje, pošto je primljen kao novi volonter u našem hostelu. Fenomenalno! Cupkajući po vrućem pesku sam se dogegao do Kokorija i kupio kartu za brod, a zatim se trkom vratio nazad na bazen, da ulovim Tili i svoje papuče!</p>