Paraíso Guatemalteco
Poslednjih dana gaće oblačim naopačke. Pretpostavljam da je ovo produkt čudnovatog ritma života kojem sam se prepustio; noći se često pretvaraju u dane, a dani još češće u noći. Butterfly Effect je ovde prisutniji nego ikada; na svakom koraku te čeka novi upečatljivi lik sa nepredvidivim pozivom u zezanje. Dani relaksirano odbrojavaju usporene sate, svaki sa posebnom pričom i novim razlogom za osmeh na licu.
Tokom ranih popodneva, asfalt glavnog puta se pakleno užari, pa je bosonog hod žešća tortura. Tili mi je jutros na bazenu marnula papuče i od tad ih nisam video, pa sam se odlučio na mučno pešačenje po betonskom žarištu da bih kupio sladoled. Na putu sam sreo Taylor, drugaricu sa recepcije, koja me je obavestila da za koji sat počinje famozna piratska žurka na reci. Od stare barke je napravljen tehno-piratski brod, pa se svake druge subote plovi kroz šumu mangrova prema rovitom zalasku Sunca. Hladni sladoled rešavam u par grizova, bez da mu dam šansu da pusti ijednu otopljenu čokoladnu suzu, i brisajući musave brkove, mimoilazim se sa Hugom koji se vraća sa plaže. Kaže da će žurku propustiti večeras pošto se nalazi sa svojom francuskom ekipom koja danas napušta El Paredon, ali na našu sreću, on ostaje, pošto je primljen kao novi volonter u našem hostelu. Fenomenalno! Cupkajući po vrućem pesku sam se dogegao do Kokorija i kupio kartu za brod, a zatim se trkom vratio nazad na bazen, da ulovim Tili i svoje papuče!
Banjanje nas je prijatno osvežilo pred polazak ka brodu. Ekipa je u ozbiljnom izdanju: Menadžerka Sammy iz Antigve, Camille iz Pariza, Maia iz Kanade, Thing 1 and Thing 2 – Holi i Tili, i bata Mynor, kojeg i dalje nisam video bez trejdmarkovanog osmeha na licu. Ukrcali smo se na barku zajedno sa još stotinom besnih pirata i zamenili karte za platnenu vrećicu sa po 4 zlatna dukata. Svaki dukat vredi jedno piće za šankom. Može pivo? Ahoy Matey! Nebom se viori crna zastava sa belom kosturskom lobanjom i povremeno nam baci senku preko upeklih lica. Za kormilom je paredonska didžej ekipa koja utrenirano plovi žestokim tehno-talasima. Biće ovo nesvakidašnja vožnja. Pirati su pijani i veseli; svima je jasno – Blago je pronađeno!
Na ušću reke sa neumornim Pacifikom, ispratili smo zalazak Sunca i ritmično doplovili nazad prema sprudu, a na kopnu nas je sačekala jeziva kombinacija umora i roja krvoločnih komaraca. Komarci na ovom kontinentu su skroz drugačija sorta od onoga na šta sam navikao nazad u Srbiji. Pokreti srpskih komaraca su usporeni i predvidivi, dok je gvatemalska zujalica mnogo utreniranija; svaki zamah vešto eskivira i često napada facu direktno. Čini mi se da grupno idu u lov na beogradsku krv, pošto dok mi jedan siluje oči i uši, njihova braća se taktički dočepaju zglobova i šaka. Da li ova nepodnošljiva stvorenja uopšte imaju ikakvu svrhu u ekosistemu? Brže-bolje smo stigli u hostel i zaseli oko stola u volonterskoj zoni za blejanje. Ferčo je već zapalio jedan anti-moskito štapić i jednu anti-stres buksnu, a Majnor i ja po pljugu, za svaki slučaj. Potentan dim tera komarce, ali privlači neke druge vrste stvorenja; sa po pivom u ruci su se pojavile Britanke. Ozbiljnu hemiju imaju Holi i Tili kada su zajedno – neprestan smeh, kreveljenje, cirkanje, sprdačina i duvka; ponekad se desi da i mi, dobro utrenirani igrači, ne možemo ispratiti njihov bizaran tempo. Skuvali smo nudle iz kineskog dućana i na starom Nintendu uključili Super Smash Bros. Holi i Tili su produžile žurku dalje od nas, pošto ih peglanje Luiđija i Marija ozbiljno izluđuje. Komarcima dim, Britankama Nintendo – svako stvorenje ima svoj Kriptonit!