Na Zapadu Ponešto Novo

Kao što se može videti u gornjem levom ćošku stranice, danas bi trebalo da je dvadeset i treći decembar. Do sada je već opšte poznato da mi je vremenska percepcija žešće iskrivljena. Tati je preključe bio rođendan. Mami deset dana pre njega. Jovani mesec dana pre mame. Meni mesec i po dana pre Jovane. Kako bih se sada rado pridružio jednom porodičnom ručku; dobro pamtim miris nedeljnog obroka u Beogradu: pileća supa, mesina i krompir, sveža salata i naravno, familijarna ekipa.

Danas, međutim, Beograd miriše na revoluciju. Napadom na eminentnog gospodina Terzića izazvan je talas silnih razmera koji je svojim nadahnućem vrlo brzo progutao sve obrazovne institucije širom Srbije, počevši od Fakulteta dramskih umetnosti, nama poznatijeg kao mesto za dobre žurke, kvalitetne nastupe, interesantne ljude i puno alkohola, takođe zahvaljujući prethodno pomenutom eminentnom gospodinu. Dešavanja u Beogradu mi okupiraju misli poslednjih dana. Ujedinjenost naroda me čini vrlo ponosnim i nikad optimističnijim za budućnost naše domovine.

Kad smo kod domovine, trenutno prebivalište i utočište je El Paredon – domovina svih romantičara života i onoga što život ukrašava. Mi, domci ovog upečatljivog surferskog sela, privilegovani smo toplim sunčanim zracima, lokalnim specijalitetima, senzualnim plesom, melodičnom latinoameričkom muzikom, nepredvidivim talasima, šumama mangrova i naravno, toplim i živahnim ljudima. Uzduž centralnog dela plaže, gde većina lokalnih surfera dolazi da ukroti surove talase, a horda upornih početnika da ih preživi, nalaze se visoke drvene kućice u kojima dežuraju lokalni spasioci. Na poleđinama kućica, u pravcu zalazećeg Sunca, zalepljen je opštinski natpis: „Bienvenido a Paraíso“. Na samo par koraka od njega, slučajan prolaznik može ugledati i drveni znak na kome piše: „No Parking!“. Tumačite sami.