Ministarstvo Magme i Eksplozije
Zaboravio sam koliko aktivno putovanje zna fizički i finansijski da istroši čoveka. Nije prošlo ni nedelju dana otkako smo Kati i ja napustili vlažnu džunglu krenuvši prema zapadu, a već me je zasvrbeo život iz ranca, večito planiranje sledećeg koraka i keširanje skupljih-nego-što-misliš hostela. Prijatno je bilo provesti nekoliko noći švrćkajući po selima oko jezera Atitlan, mada mi je drago što smo napokon krenuli prema Antigvi i počeli da planiramo logistiku za avanturu koja sleduje. Neočekivani sudar na autoputu malo nam je produžio putovanje prema glavnjaku, ali to nije ništa što može naškoditi veseloj ekipi koja raskošno raspolaže vremenom.
Antigva je bivša prestonica Gvatemale, gradić krcat reprezentativnom gvatemalskom kulturom i skučenim šarenim kućicama poređanim duž klimave kaldrme. Za koji dan počinje famozni „Festival cveća“, kada će se ceo grad dekorisati najmaštovitijim cvetnim aranžmanima. Uprkos šarenim komšijskim kreacijama, poslednje dve godine trofej je kući odneo lokalni Mekdonalds. I’m loving it...
Sa oboda Antigve vire moćni džinovi koji vatrenim očima nadziru grad. Naime, ovaj predeo Gvatemale poznat je po čestim zemljotresima i aktivnim vulkanima. Parne zverke se oglašavaju gustim dimom pre nego što zaprskaju nebo, a u nekim nesrećnim slučajevima, kada su bogovi izuzetno ljuti, džinovi znaju da ispolivaju i komšiluk užarenom lavom. Među njima je famozan Akatenango (Agva), koji se deaktivirao pre nekoliko milenijuma, a novi ambasador Ministarstva Magme i Eksplozije postao je Fuego, aktivno grotlo tik pored njega, koje je tu da demonstrira destruktivnu moć Majke Prirode. Iako je ostao bez zaliha magme za pljuckanje po obližnjim gradovima, ovaj ugašeni džin je u 16. veku, pod uticajem seizmičkih talasa i obimnih kiša, proizveo silovitu bujicu blata koja je devastirala tadašnji glavni grad Santijago de los Kabaljeros (Santiago de los Caballeros). Nakon ove katastrofe koja je pokosila Santijago, novi glavni grad Gvatemale postala je Antigva, centar tadašnje Španske Generalne Kapetanije Gvatemale, koja je obuhvatala današnji Belize, Kosta Riku, El Salvador, Honduras i Nikaragvu.
Kao administrativni centar većeg dela Centralne Amerike, kroz Antigvu je teklo mnogo keša, što se dalo videti po raskošnim crkvama i aristokratskim kućama. Uprkos raskoši, duhovi domorodaca imali su drugačije planove. Već na samom početku 18. veka, Fuego je masivnom erupcijom ozbiljno ugrozio prestižni status gvatemalskog glavnjaka, ali španska kruna je na tankim koncima uspevala da održi administrativni centar u senci nekadašnjeg sjaja, sve dok moćni zemljotresi Santa Marte nisu podsetili plemstvo ko stvarno kontroliše stvari. Besno treskanje pretvorilo je preko sedamdeset odsto građevina u beskorisni šut i za sobom ostavilo hiljade mrtvih. Nakon ove tragedije, institucije su se masovno preselile u novoproklamovani glavni grad, daleko od užarenih vulkana – Gvatemala Siti.
U centru Antigve našli smo se sa Karlosom, još jednim bivšim volonterom Zefira. Karlos je momak iz Kalija u Kolumbiji – kraljice salse. On trenutno takođe putuje i šljaka po svetu, a protekle nedelje provodi radeći u Antigvi. Pošto je već proveo nekoliko meseci u Gvatemali, imao je priliku da se sa agencijom u kojoj je radio popne već nekoliko puta na vrh divljeg vulkana. Složio se sa nama da je u pitanju doživljaj koji se ne sme propustiti i jednoglasno je izabran za kapitena naše tročlane ekipe koja će se prekosutra zaputiti na dvodnevnu avanturu. Sa mozgovima i dalje kalibrisanim na divlje frekvencije džungle, odlučujemo da zaobiđemo lokalne agencije i sažvaćemo 4000 metara nadmorske visine sami. Zavukli smo se u noćni bar iz kojeg gruva dobra muzika i prislonili se uz bilijarski sto sa hladnom bombom piva koju lagano cirkamo iz plastičnih čašica. Duga je noć, a ekipa je dobro raspoložena… a evo ga i Karlos sa novom bombom!