Inti Raymi

Protekle dane Kormilijana i ja provodimo u društvu novostečenog člana bande – Sare iz Brazila. U pitanju je ozbiljna zajebantkinja koja raspolaže raznovrsnim katalogom veština i iskustva: govori četiri jezika, razume se u muziku i ples, gotivi dobru cirku i masan džoint, ali najbitnije od svega, obožava dobru zabavu i poseduje izuzetno zarazan smeh. Ima rezime prvoklasne đanerke koja je eksperimentisala sa svakakvim modifikatorima svesti, pa kao takva zauzima visoku poziciju na pisačkoj rang-listi svetskih lutalica, pustolova i empirista. Sara je genijalno uskočila kao treći član naše sužene ekipice u potrazi za smehom i dobrim društvom; đuskali smo po obližnjim rege i kirdžem fijesticama, delili priče ispred vatre i prepustili se ritmičnim talasima avanture. Sve po PS-u.

Noćas sleduje promena vazduha – iz svežeg Pisaka u zgužvani Kusko. Juče je počeo jedan od najznačajnijih peruanskih festivala zbog kojeg se u prestonici okupljaju guštači plesa, muzike, hrane i zabave sa svih strana sveta – Inti Rajmi (Inti Raymi; Inti – Sunce, Raymi – Festival). Usred nagomilane mase, večeras smo se našli sa Sarom i njenim neočekivanim brazilskim ljubavnikom, a usput se uključio i bata Mađar koji suptilno guta piviće skrivene po džepovima šuškavca i izbacuje prodorne podrige na svaka tri i po minuta. Sara ga je već nakon prvog podriga oterala u pičku materinu, ali đarma nije dozvolio da mu besne portugalske psovke poremete ritam, pa je nastavio da izbacuje demonske podrige punktualno kao švajcarski sat, što je u Kormi i meni izazivalo svirepo vrištanje od smeha. Gubili smo se tragom mase po popločanim stepenicama inkanske prestonice, napred-nazad i gore-dole, sve dok nismo zaseli nakratko u obližnji pab da podelimo po koju staklenu bombu lokalnog piva. Dugo sam van alkoholičarske kondicije, pa mi je uštogljena mera od tri-četiri čaše piva i više nego dovoljna da osetim potrebu za pokretom, razgovorom i bataljivanjem svih misli koje ne pospešuju dobru zajebanciju.

Potreba je trijumfovala, te smo ritmičnim trkom izleteli na glavni gradski skver preplavljen plesačima u tradicionalnim inkanskim nošnjama koji vrte krugove i, kao deo tradicionalnog nastupa, narod gađaju svakakvim slatkišima oko kojih malo-malo dođe do ozbiljnije gurke ili razmenjenih pesnica. Kasno je uveče, narod je već dobro ucirkan i emotivan, pa je zakon „igračka-plačka“ jasno vidljiv. Korma, Đarma i Sara dali su se u akciju i armirali topčinu na klupici skvera. Mene noćas zanima samo đuskanje. Ništa više. Bubnjevi probijaju kroz atome bića i šalju turbulentnu vibraciju kroz telo koja oslobađa zglobove, kolena, kukove i ramena. Oči se refleksno zatvaraju i, prateći ritam mase uključene na istu frekvenciju, telo se prepušta. Inti posmatra iznutra, podjednako koliko i spolja.